Germanija, smrt u Berlinu – Hajner Miler

GERMANIJA SMRT U BERLINU Hajner Miler

Ovako je to bilo: u Dubrovniku sedamdesetih, Hajner mi je uz „ukuhanu kod Manona“ ispričao da nije imao ni četiri godine kada su njegovog oca Spartakovca, nemačkog komunistu, nacisti uhapsili među prvima čim su došli na vlast i strpali ga, marta 1933., u prvi, tek otvoreni, konc-logor Dahau kod Minhena. Kada je nacizam poražen, logoraš je postao ministar u prvoj vladi Nemačke Demokratske Republike, a njegov sin je završio gimnaziju i već kao dvadesetogodišnjak upoznao Bertolta Brehta, trčeći sa probe na probu hodnicima Berliner ansambla, kao jedan od članova horde njegovih asistenata-dramaturga. Več početkom pedesetih ministar je postao zatvorenik, osuđen kao titoista na staljinističkom procesu. Tako je kroz prozor zajedničke ćelije, sa zatvorenim nacističkim generalima, posmatrao ustanak berlinskih radnika 1953. Tada je ministar kulture Istočne Nemačke izjavio da je narod izdao

Vladu, a Hajnerov šef Bertolt Breht je odvratio da bi onda Vlada zbog toga trebalo da smeni narod! Uskoro je Berliner ansambl trijumfovao na prvom Teatru nacija u Parizu, a B.B. je u

Moskvi iste 1955. dobio Staljinovu nagradu. Sledeće godine Breht je umro a Hajner je otao bez posla i postao čudna pojava: frilens novinar u Istočnoj Nemačkoj. Već 1961. izbačen je iz udruženja pisaca, napisao svoje prve velike komade za pozorište, počeli su da ga štampaju i igraju u Zapadnoj Nemačkoj i kada sam ga sreo u Dubrovniku rekao mi je: “Dali su mi prvi put pasoš da odem da držim predavanja u Americi, zato što su mislili da neću da se vratim, ali sam ih prešao i vratio se. Sada su me pustili u Jugoslaviju i opet ću da se vratim, jer se mi komunisti uvek vraćamo u svoje komunističke zemlje.” Prošle su godine i Hajner je postao Sveta Krava svenemačkog i svetskog pozorišta, celebrity i direktor Brehtovog Berliner Ansambla. Sedeli smo ranih osamdesetih u Klubu književnika u Beogradu kada mi je gurnuo preko stola tekst i rekao:

Ovo sam napisao za mog i tvog oca. Bio je to komad GERMANIJA SMRT U BERLINU. Već tada sam napravio njegov CEMENT u Ljubljani i Beogradu a onda smo godinama igrali u

KPGT-u njegove komade OPIS SLIKE, NALOG, HAMLET MAŠINA, FILOKTET, OBALA

ĐUBRIŠTE MEDEJA MATERIJAL PREDEO SA ARGONAUTIMA i sada je došao na red, prekasno i za njegovog i mog oca i za njega i za mene – osnovni i završni komad pozorišta

Hajnera Milera GERMANIJA SMRT U BERLINU.

Ljubiša Ristić, u Beogradu 2024

GERMANIJA SMRT U BERLINU Hajner Miler prevod s nemačkog: Julijana Sokola režija: Vanja Vodeničarević koreograf: Anisja Gavrilović muzički saradnici: Nikola Lekić, Sara Jović specijalni efekti: Goran Balaban asistenti režije: Dmitri Korać, Jovan Petrović Ministar zidar, Hilze – Danilo Klinčar Mihajlović Naci General, njegov brat – Jovan Mijović Kurva, a ne sveta bogorodica – Dejana Džinić Topalović Mladi zidar – Jovan Petrović Večiti zidar, Hilze – Mirko Jokić Genosse Roza Luksemburg – Milena Jakšić / Jovana Šešum Prodavac lobanja, smrt – Eldar Zubčević Fridrih II, klovn – Dmitri Korać Mlinar iz Potsdama, klovn – Mihailo Rakočević Aktivista, klovn – Luka Pavlović Germanija, kurva – Aleksandra Rukavina Gebels, kurva – Aleksandra Malivuk / Jovana Nikolić Tri sveta kralja – Jovana Nikolić / Aleksandra Malivuk, Nikola Bošković, Aleksandar Mašanov Sonja Lipkniht, indijanka – Ivana Antić Sonja Lipkniht, crnkinja – Katarina Necić Sonja Lipkniht, robinja – Anisja Gavrilović Kafandžija, tinejdžer – Nikola Milivojević