How did I miss that one — don’t miss the nextHowDidIMissThat.com

190 upcoming events

← What’s on in Athens · What’s on in Belgrade

Poster: Предавање поводом Дана примирја у Првом светском рату „Допринос српске војске победи савезника у Првом светском рату“

Other · Other

Предавање поводом Дана примирја у Првом светском рату „Допринос српске војске победи савезника у Првом светском рату“

Predavane povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu „Doprinos srpske vojske pobedi saveznika u Prvom svetskom ratu“

Show 4 PM · Ends 5 PM

Народни музеј СрбијеNarodni muzej Srbije
Трг републике 1а, BelgradeTrg republike 1a

Share

Know someone who’d be interested?

WhatsApp (opens in a new tab) Email

Every Thursday, the best shows of the weekend in Belgrade, by email. Get the newsletter

Поводом Дана примирја у Првом светском рату, Народни музеј Србије има част да позове на предавање „Допринос српске војске победи савезника у Првом светском рату“ у среду, 11. новембра у 16 часова. Предавање ће одржати пуковник ванр. проф. др Слободан Ђукић са Катедре друштвених наука Деканата Војне академије.Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, Narodni muzej Srbije ima cast da pozove na predavane „Doprinos srpske vojske pobedi saveznika u Prvom svetskom ratu“ u sredu, 11. novembra u 16 casova. Predavane ce odrzati pukovnik vanr. prof. dr Slobodan Đukic sa Katedre drustvenih nauka Dekanata Vojne akademije.

Први светски рат 1914-1918. године био је највећи сукоб у дотадашњој светској историји, који је обухватио највећи број светских држава, а водио се на копну, мору и у ваздуху у Европи, Азији и Африци. У рату су учествовала два супротстављена табора: Тројни савез на челу са Немачком и Аустро-Угарском, којима се прикључила Турска и Бугарска; и Тројни споразум – Антанта, коју су чиниле Велика Британија, Француска и Русија. Антанти су се прикључиле Србија, Белгија, Румунија, Грчка и друге државе.Prvi svetski rat 1914-1918. godine bio je najveci sukob u dotadasnoj svetskoj istoriji, koji je obuhvatio najveci broj svetskih drzava, a vodio se na kopnu, moru i u vazduhu u Evropi, Aziji i Africi. U ratu su ucestvovala dva suprotstavlena tabora: Trojni savez na celu sa Nemackom i Austro-Ugarskom, kojima se priklucila Turska i Bugarska; i Trojni sporazum – Antanta, koju su cinile Velika Britanija, Francuska i Rusija. Antanti su se priklucile Srbija, Belgija, Rumunija, Grcka i druge drzave.

Сарејвски атентат, 28. јуна 1914. године, који је био повод за почетак рата у Европи, стави је Србију у центар светских збивања. Аустро-Угарска је објавила рат Србији који се претворио у Европски, а касније и Светски рат. Победе српске војске на Церу и Колубари 1914. године пољуљале су политички и војни углед Аустро-Угарске у Европи и наговестиле њен коначан распад.Sarejvski atentat, 28. juna 1914. godine, koji je bio povod za pocetak rata u Evropi, stavi je Srbiju u centar svetskih zbivana. Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji koji se pretvorio u Evropski, a kasnije i Svetski rat. Pobede srpske vojske na Ceru i Kolubari 1914. godine polulale su politicki i vojni ugled Austro-Ugarske u Evropi i nagovestile nen konacan raspad.

Однос чланица Антанте према Србији током рата био је на посредан начин показатељ њиховог јединства и одлучности да истрају у борби против Немачке и Аустро-Угарске. У Србију је током 1915. године стизала савезничка помоћ у војној опреми и медицинском материјалу из Велике Британије, Француске и Русије. Никола Пашић, председник владе Краљевине Србије веровао је у победу савезника када је у јесен 1915. године донео одлуку о повлачењу српске војске на јадранско приморје уз речи: „Спаса нам нема, пропасти неможемо“.Odnos clanica Antante prema Srbiji tokom rata bio je na posredan nacin pokazatel nihovog jedinstva i odlucnosti da istraju u borbi protiv Nemacke i Austro-Ugarske. U Srbiju je tokom 1915. godine stizala saveznicka pomoc u vojnoj opremi i medicinskom materijalu iz Velike Britanije, Francuske i Rusije. Nikola Pasic, predsednik vlade Kralevine Srbije verovao je u pobedu saveznika kada je u jesen 1915. godine doneo odluku o povlacenu srpske vojske na jadransko primorje uz reci: „Spasa nam nema, propasti nemozemo“.

У завршници Првог светског рата, у септембру 1918. године, српска војска је извршила пробој Солунског фронта, што је довело до капитулације Бугарске, а месец дана касније и Турске. После ослобођења Србије, почетком новембра 1918. године, српска војска је прешла на територију поражене Аустро-Угарске, што је довело до капитулације Аустрије 4. новембра и Немачке 11. новембра, дој је Мађарска потписала капитулацију у Београду 13. новембра 1918. године.U zavrsnici Prvog svetskog rata, u septembru 1918. godine, srpska vojska je izvrsila proboj Solunskog fronta, sto je dovelo do kapitulacije Bugarske, a mesec dana kasnije i Turske. Posle oslobođena Srbije, pocetkom novembra 1918. godine, srpska vojska je presla na teritoriju porazene Austro-Ugarske, sto je dovelo do kapitulacije Austrije 4. novembra i Nemacke 11. novembra, doj je Mađarska potpisala kapitulaciju u Beogradu 13. novembra 1918. godine.

Интересантна је чињеница да је последњи акт примирја у Првом светском рату потписан управо у згради Управе фондова (у којој се данас налази Народни музеј Србије), 13. новембра 1918. године. Тај акт зове се Београдско примирје и представља последњи споразум о прекиду непријатељстава у Првом светском рату. Потписници Београдског примирја са стране савезника су француски генерал Пол Проспер Анри и српски војвода Живојин Мишић, док је у име новопроглашене Краљевине Угарске потпис ставио министар војни Бела Линдер.Interesantna je cinenica da je posledni akt primirja u Prvom svetskom ratu potpisan upravo u zgradi Uprave fondova (u kojoj se danas nalazi Narodni muzej Srbije), 13. novembra 1918. godine. Taj akt zove se Beogradsko primirje i predstavla posledni sporazum o prekidu neprijatelstava u Prvom svetskom ratu. Potpisnici Beogradskog primirja sa strane saveznika su francuski general Pol Prosper Anri i srpski vojvoda Zivojin Misic, dok je u ime novoproglasene Kralevine Ugarske potpis stavio ministar vojni Bela Linder.

Српска војска је несразмерно својој бројној снази имала важну улогу током Првог светског рата, а њене победе на Церу, Колубари, Кајмакчалану и Добром пољу, сврстале су је у ред најбољих европских и светских војски.Srpska vojska je nesrazmerno svojoj brojnoj snazi imala vaznu ulogu tokom Prvog svetskog rata, a nene pobede na Ceru, Kolubari, Kajmakcalanu i Dobrom polu, svrstale su je u red najbolih evropskih i svetskih vojski.

Програм је бесплатан за све посетиоце, а претходне пријаве нису потребне.Program je besplatan za sve posetioce, a prethodne prijave nisu potrebne.

HowDidIMissThat.com is an independent listing and does not organize this event.

Stay in the loop

Stay in the loop

The weekend newsletter

Every Thursday, the best shows of the coming weekend in your city, in one email. Free, and you can unsubscribe in one click.

Your email is used for this newsletter only. Privacy

Follow us on Facebook

The shows we spot, right in your feed.

Nothing from Facebook loads until you click.