Поводом Дана примирја у Првом светском рату, Народни музеј Србије има част да позове на предавање „Допринос српске војске победи савезника у Првом светском рату“ у среду, 11. новембра у 16 часова. Предавање ће одржати пуковник ванр. проф. др Слободан Ђукић са Катедре друштвених наука Деканата Војне академије.Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, Narodni muzej Srbije ima cast da pozove na predavane „Doprinos srpske vojske pobedi saveznika u Prvom svetskom ratu“ u sredu, 11. novembra u 16 casova. Predavane ce odrzati pukovnik vanr. prof. dr Slobodan Đukic sa Katedre drustvenih nauka Dekanata Vojne akademije.
Први светски рат 1914-1918. године био је највећи сукоб у дотадашњој светској историји, који је обухватио највећи број светских држава, а водио се на копну, мору и у ваздуху у Европи, Азији и Африци. У рату су учествовала два супротстављена табора: Тројни савез на челу са Немачком и Аустро-Угарском, којима се прикључила Турска и Бугарска; и Тројни споразум – Антанта, коју су чиниле Велика Британија, Француска и Русија. Антанти су се прикључиле Србија, Белгија, Румунија, Грчка и друге државе.Prvi svetski rat 1914-1918. godine bio je najveci sukob u dotadasnoj svetskoj istoriji, koji je obuhvatio najveci broj svetskih drzava, a vodio se na kopnu, moru i u vazduhu u Evropi, Aziji i Africi. U ratu su ucestvovala dva suprotstavlena tabora: Trojni savez na celu sa Nemackom i Austro-Ugarskom, kojima se priklucila Turska i Bugarska; i Trojni sporazum – Antanta, koju su cinile Velika Britanija, Francuska i Rusija. Antanti su se priklucile Srbija, Belgija, Rumunija, Grcka i druge drzave.
Сарејвски атентат, 28. јуна 1914. године, који је био повод за почетак рата у Европи, стави је Србију у центар светских збивања. Аустро-Угарска је објавила рат Србији који се претворио у Европски, а касније и Светски рат. Победе српске војске на Церу и Колубари 1914. године пољуљале су политички и војни углед Аустро-Угарске у Европи и наговестиле њен коначан распад.Sarejvski atentat, 28. juna 1914. godine, koji je bio povod za pocetak rata u Evropi, stavi je Srbiju u centar svetskih zbivana. Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji koji se pretvorio u Evropski, a kasnije i Svetski rat. Pobede srpske vojske na Ceru i Kolubari 1914. godine polulale su politicki i vojni ugled Austro-Ugarske u Evropi i nagovestile nen konacan raspad.
Однос чланица Антанте према Србији током рата био је на посредан начин показатељ њиховог јединства и одлучности да истрају у борби против Немачке и Аустро-Угарске. У Србију је током 1915. године стизала савезничка помоћ у војној опреми и медицинском материјалу из Велике Британије, Француске и Русије. Никола Пашић, председник владе Краљевине Србије веровао је у победу савезника када је у јесен 1915. године донео одлуку о повлачењу српске војске на јадранско приморје уз речи: „Спаса нам нема, пропасти неможемо“.Odnos clanica Antante prema Srbiji tokom rata bio je na posredan nacin pokazatel nihovog jedinstva i odlucnosti da istraju u borbi protiv Nemacke i Austro-Ugarske. U Srbiju je tokom 1915. godine stizala saveznicka pomoc u vojnoj opremi i medicinskom materijalu iz Velike Britanije, Francuske i Rusije. Nikola Pasic, predsednik vlade Kralevine Srbije verovao je u pobedu saveznika kada je u jesen 1915. godine doneo odluku o povlacenu srpske vojske na jadransko primorje uz reci: „Spasa nam nema, propasti nemozemo“.
У завршници Првог светског рата, у септембру 1918. године, српска војска је извршила пробој Солунског фронта, што је довело до капитулације Бугарске, а месец дана касније и Турске. После ослобођења Србије, почетком новембра 1918. године, српска војска је прешла на територију поражене Аустро-Угарске, што је довело до капитулације Аустрије 4. новембра и Немачке 11. новембра, дој је Мађарска потписала капитулацију у Београду 13. новембра 1918. године.U zavrsnici Prvog svetskog rata, u septembru 1918. godine, srpska vojska je izvrsila proboj Solunskog fronta, sto je dovelo do kapitulacije Bugarske, a mesec dana kasnije i Turske. Posle oslobođena Srbije, pocetkom novembra 1918. godine, srpska vojska je presla na teritoriju porazene Austro-Ugarske, sto je dovelo do kapitulacije Austrije 4. novembra i Nemacke 11. novembra, doj je Mađarska potpisala kapitulaciju u Beogradu 13. novembra 1918. godine.
Интересантна је чињеница да је последњи акт примирја у Првом светском рату потписан управо у згради Управе фондова (у којој се данас налази Народни музеј Србије), 13. новембра 1918. године. Тај акт зове се Београдско примирје и представља последњи споразум о прекиду непријатељстава у Првом светском рату. Потписници Београдског примирја са стране савезника су француски генерал Пол Проспер Анри и српски војвода Живојин Мишић, док је у име новопроглашене Краљевине Угарске потпис ставио министар војни Бела Линдер.Interesantna je cinenica da je posledni akt primirja u Prvom svetskom ratu potpisan upravo u zgradi Uprave fondova (u kojoj se danas nalazi Narodni muzej Srbije), 13. novembra 1918. godine. Taj akt zove se Beogradsko primirje i predstavla posledni sporazum o prekidu neprijatelstava u Prvom svetskom ratu. Potpisnici Beogradskog primirja sa strane saveznika su francuski general Pol Prosper Anri i srpski vojvoda Zivojin Misic, dok je u ime novoproglasene Kralevine Ugarske potpis stavio ministar vojni Bela Linder.
Српска војска је несразмерно својој бројној снази имала важну улогу током Првог светског рата, а њене победе на Церу, Колубари, Кајмакчалану и Добром пољу, сврстале су је у ред најбољих европских и светских војски.Srpska vojska je nesrazmerno svojoj brojnoj snazi imala vaznu ulogu tokom Prvog svetskog rata, a nene pobede na Ceru, Kolubari, Kajmakcalanu i Dobrom polu, svrstale su je u red najbolih evropskih i svetskih vojski.
Програм је бесплатан за све посетиоце, а претходне пријаве нису потребне.Program je besplatan za sve posetioce, a prethodne prijave nisu potrebne.
HowDidIMissThat.com is an independent listing and does not organize this event.